News

Check out market updates

Most na Adi

  • Most na Adi   (1)
  • Most na Adi   (2)
  • Most na Adi   (3)

Most na Adi je drumski i šinski most u Beogradu koji povezuje opštine Novi Beograd i Čukarica.
Unutar užeg gradskog područja, Most na Adi je najuzvodniji beogradski most preko Save. Povezuje novobeogradske blokove i Topčider. Jedini pilon ovog mosta izgrađen je na severnom špicu Ade Ciganlije. Na levoj obali Save, most se prostire preko rukavca kod brodogradilišta i završava se kod Ulice Jurija Gagarina.

Ideja o mostu preko Ade Ciganlije se prvi put javlja 1923. godine, kada je arhitekta Đorđe Kovaljevski uradio prvu urbanističku skicu Beograda. Slovenačka firma „Ponting“ je uradila idejno rešenje po kome je Most na Adi izgrađen 2011.godine, a projektanti mosta su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič.
Most na Adi je most sa kosim zategama. Dužine 929 metara, sa šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem metrou. Širina je 45,04 metara. Pilon mosta je visok 200 metara i sa njega se pružaju zatege koje drže deo konstrukcije preko Save.

Tokom avgusta 2011., kada je most bio otvoren za pešake, sprovedena je anketa o nazivu mosta. Od oko 13.000 anketiranih građana, najveći broj je tad predložio „Most na Adi“, a među ostalim predlozima za naziv mosta bila je i „Harfa“, „Most patrijarha Pavla“, „Lepeza“, „Andrićev most“… Zanimljivo je to da, iako su lingvisti pri Komisiji za imenovanje ulica i trgova konstatovali da je naziv „Most na Adi“ gramatički nepravilan i da je pravilno: „Most preko Ade“, Komisija je uprkos tome odabrala prvobitni naziv.
U novogodišnjoj noći između 31. decembra 2011. i 1. januara 2012. svečano je otvoren Most na Adi, uz vatromet u ponoć. Posle vatrometa je upaljena javna rasveta i dekorativno osvetljenje.

Takođe zanimljivo je i to da je u javnosti planirani most kritikovan, između ostalog i zbog pretnje ugroženim vrstama ptica. Jedna vrsta kormorana – malog vranca (lat. Phalacrocorax pygmeus), koji zimske noći provodi na donjem špicu Ade, posebno je bio ugrožen. U kategorizaciji vrsta evropskih potreba zaštite (SPEC) svrstava se u prvu grupu – u globalno ugrožene vrste sa nepovopoljnim statusom zaštite u Evropi. U Srbiji je zaštićen kao prirodna retkost, a Uredba o prirodnim retkostima zabranjuje narušavanje njihovih staništa. Dve godine nakon početka izgradnje, Liga za ornitološku akciju Srbije, uz pomoć USAID-a, uspela je da se izbori za to da mali vranac ne napusti svoje stanište, uprkos izgradnji mosta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *